Свети Сава 2022. – ОШ „Карађорђе“

Свети Сава (први архиепископ и просветитељ српски)

Савиндан - 14. јануара по старом, а 27. јануара по новом календару, Православна црква слави Светог Саву, првог архиепископа и просветитеља српског.

Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. У осамнаестој години живота примио је монашки чин и добио име Сава. Заједно са оцем Стефаном Немањом ( Свети Симеон монашко име) обновили су напуштени и опустошени манастир Хиландар. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник наше духовности, просвете и културе. Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. Јануара (27. по новом календару) 1235. године. Краљ Владислав је -1237. Године - уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.

Настанак школоске славе

У кнежевини Србији 14. јануара 1840. године за школску славу је проглашен Савиндан, празник у спомен на великог српског просветитеља и заштитника школства Светог Саву, оца српске државотворности, првог српског архиепископа, утемељивача српске дипломатије, књижевности, законодавства, здравства.

Прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све делове српства, а химна Светом Сави је први пут изведена 1839. у Сегедину. Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Aтанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства Србског и те године прослављан у Крагујевцу и Београду. Српска Православна Црква 27/14 јануара слави дан свог утемељивача државе и школства – Светог Саве. Савиндан се обележава у свим школама у Србији и Републици Српској као радни, али ненаставни дан – школска слава. Ђаци и просветни радници прослављају Савиндан свечано, уз приредбе, академије и сечење славског колача.

Химна Светом Сави настала је, претпоставља се, или крајем 18. века или у периоду 1804-1817. године. Оригиналан рукопис није сачуван, него само препис из 1832. године па је аутор непознат. Светосавска химна је прва српска химна новог века, будући да у ранијим временима такав жанр националне химне није био познат. Аутор текста је непознат. На основу текста химне у којем се од српских земаља помиње Срем, и на основу анализе стила текста претпоставља се да је настала у Срему и да је њен писац био монах. Приписивана је дуго Васи Живковићи, свештенику из Новог Сада, вероватно по инерцији, јер је он аутор и других химни. Као аутори су помињани још и Павле Стаматовић, Јован Григоријевић, обојица свештена лица

Хор ОШ ,,Карађорђе“ - Химна Светом Сави (запис Корнелије Станковић)

Ученици 2/1 рецитују ,,Песма о Св.Сави“-Драган Лукић, ,,Св.Сава“-Драгана Константиновић

Ученици 2/2 рецитују ,,Св.Сава, отац и мати са малим дететом“

Ученици нижих разреда читају о животу Растка Немањића

Ученици 6. и 7. разреда читају о Св,Сави и његовом монашком животу

Хор ОШ ,,Карађорђе“ - Песма „Свети Сава“ (Војислав Илић).

Ученице 5. 6. и 7. разреда читају песму ,,Ходочашће Св. Сави“ (одломак) -Љубомир Симовић

Ученица 7/1 рецитује народну pесму ,,Св.Сава“

Ученица 7/1 рецитује песму ,,Ходочашће Св.Сави“-Љубомир Симовић (одломак)

Хор ОШ ,,Карађорђе“ - ,,Ово је Србија“

Освојили смо азбуку!