Стицање радних навика код деце
Неретко се у пракси сусрећемо са ученицима који заостају у раду из једног или више предмета. Такви ученици су незаинтересовани за наставу, све их „смара“ а обично су мишљења да их неки наставник или чак сви наставници мрзе.
У разговору са тим ученицима и њиховим родитељима често причамо о навикама деце, како користе своје време када су код куће, да ли имају неке кућне обавезе за које су задужени...
Оно што је до сада уочено скоро као правило је следеће: готово сва та деца немају никакву обавезу код куће или, ако је имају, она није примерена узрасту детета.
Често смо склони да сопствену децу сматрамо „ бебама“ када су обавезе у питању, док њихове потребе и жеље уједначавамо са потребама и жељама одраслих људи. Наравно да деца имају своје потребе, интересовања или жеље али је неопходно да у складу са узрастом имају и одређене обавезе.
У даљем тексту потрудићемо се да дамо савете које ће вам користити у стицању радних навика ваше деце.
Каква је веза између обавеза које дете може имати у кући и школског успеха?
Веза су развијене радне навике код деце тј. касније ученика.
Од најранијег узраста децу треба укључивати у функционисање породичног живота. Како дете расте, обавезе су сложеније, одговорност се повећава.
Радне навике деце су ослонац за добро планирање времена када дете крене у школу.
Овај период преласка из вртића у школу јесте прекретница за дете, али ако је до тада имало добру основу, прелазак неће бити толико стресан.
Као прво правило издвајамо личну хигијену ученика. Већ пре поласка у школу ученик треба сам да користи тоалет, пере руке, уме сам да се обуче и свуче. Овде указујемо на велику важност самосталног везивања пертли, шнирања расфешлуса... Оваквим покретима дете развија фину моторику неопходну за писање. Дакле, не учите дете да пише, већ да сецка маказама, обликује тесто, пластелин, везује пертле.
Након личне хигијене дете мора да научи да се брине и чува своје играчке, да их склања и расклања. Затим да касније слаже своје ствари, и распрема кревет и свој радни или простор за игру. Не можемо заборавити чињеницу да деца неке од тих ствари раде јако споро па смо често склони да те ствари урадимо уместо њих. Почнемо ли са таквим понашањем убрзо ће наше дете очекивати да увек све радимо уместо њих.
Када дете крене у школу битно је направити план активности који ће се поштовати. Дете мора само започети да брине о својим књигама,свескама... Морате га осамостаљивати да почне да пакује школску торбу. Треба да научи да чита свој распоред . Најбољи начин за то је да само осмисли изглед распореда, само га ишара, нађе погодно место за њега.
Као врло делотворан метод истичемо прављење дневног и недељног распореда. Свако дете као и одрасли има своје дневне обавезе ( школа,тренинзи, музичка школа...) За такву врсту обавеза мора да постоји план рада како би на прави начин успело да се организује. Ако постоји добар план, постојаће и време за све врсте активности које дете воли. Али ако нисмо поступили према плану онда се он мења. Ако нисмо урадили домаћи задатак, одлажемо друге активности, или ако смо због одсуства концентрације радили задатак дуже од планираног, смањује нам се време које имамо за игру, игрице....Важно је да план активности правите заједно са дететом. Оно треба уз вашу помоћ да процени колико времена му је неопходно за одређене активности. Иако ће оваква врста активности у почетку бити напорна, касније улази у дететову свакодневницу. Дете на овај начин учи да своје време мора испланирати ако жели да све што је неопходно постигне.
Место за учење
Дете учи увек на истом месту, у свом кутку или за својим радним столом. Било би добро да је тада изоловано од осталих укућана. Трудите се да само спрема своје ствари за учење. Од почетка учите дете да место за учење мора бити уредно, чисто. У почетку родитељ помаже детету у односу на зрелост и досадашње радне навике. Циљ је да се дете постепено осамостали да само ради своје задатке а да је родитељ ту да пружи подршку и провери шта је дете урадило. Не очајавајте ако вам се чини да се ваше дете теже осамостаљава. Ваш задатак је да га у томе подржите.
И оно што је јако битно: НИКАДА НЕ РАДИТЕ ДОМАЋЕ ЗАДАТКЕ ВАШЕ ДЕЦЕ!!!!!
Значај играња
Игра би требала да је заступљена свакодневно, јер дете треба да научи свој временски оквир за смењивање свих активности у току дана. Најважнији разлог за свакодневну игру је чињеница да игра опушта и ослобађа дете на разне начине. Поправља му расположење, јер је слободно и креативно у својој машти, учи на тај начин и улоге јер, често примењује игре у којима имитира одрасле. Требало би и да родитељи учествују повремено са децом у игри јер их тако уче организацији радних навика и свих осталих обавеза. Родитељи такође имају веома напорне дане у којима треба да обаве све своје обавезе, али исто тако имају право да се опусте кроз повремену игру са својом децом и да на тај начин уживају у њиховом одрастању.
Мали савети:
Читајте деци;
Разговарајте са децом;
Дозволите детету да изрази своје мишљење;
Не тражите од своје деце оно што и сами не радите ( дете ради обично оно што види);
https://www.youtube.com/watch?v=yC60GHpoNfY
Потрудите се да испуните свако обећање које дајете детету;
Покушајте да замените питање ''шта је било у школи?'', питањем, ''како си се осећао/ла данас?'', а затим укратко реците како сте се ви осећали и зашто сте се тако осећали;
Покушајте да јутро и вече протекну ведро и у добром расположењу.
Невена Тоскић, педагог